Zdravko je kao dete doživeo nepravdu i razočaranje za ceo život: "Svi doneli pare, a nas dvojica..." - pretužno!

Iako kraj decembra donosi neizmernu radost u srca svakog deteta jer očekuju Deda Mraza koji će im doneti paketić sa poklonima, neka deca ostanu uskraćena za ovaj mali znak pažnje!

Koliko nepravda i nerazumevanje deteta može da ostavi bolan trag za ceo život govori priča Zdravka Bosnića iz Sivca koji je kao mališan ostao bez novogodišnjeg paketića jer njegovi roditelji nisu imali novca da ga plate!

Zdravko u snimku koji je objavljen na TikToku, počinje rečima, prisećajući se školskih dana pred Novu godinu kada je učiteljica najavila da će se prikupljati novac za novogodišnje paketiće.

"Kako nemate novca, vaš otac je obućar?!"

- Te godine učiteljica kaže za Novu godinu: "Deco, sutra da se donesu pare, da vam se kupe paketići za Novu godinu". I sutradan ujutru mi ustali, došli u školu, i đaci, drugovi naši, prijavljuju se, i ona piše one koji donose pare. Svi doneli, samo nas dvojica nismo. A ona kaže: "A vas dvojica, gde su pare?" Rekoh, učiteljice, mi nemamo novca. "Kako nemate? Vaš otac je obućar!" - govori Zdravko sa tugom i bolom prisećajući se ovog teškog trenutka.

Kako kaže ovaj sada već odrastao čovek, iako je to bilo tačno, oni novca jednostavno nisu imali. I tada su počeli da plaču.

Usledila još veća tuga

- A sada ću reči nešto još bolnije. Učiteljica je kazala da će za par dana kada je bila Nova godina, Deda Mraz deliti paketiće i da obavezno sva deca budu prisutna - govori on, dodajući da su se ponadali da možda ipak dobiti paketiće.

Došli su svi učenici u Dom kulture gde su se delili paketići, ali i Zdravko i njegov brat koji nisu imali novca da daju za paketiće.

- Bilo je puno pozorište, puna ta hala, ali je svaki paketić imao svoje ime i prezime. Deda Mraz je zvao jedno, drugo, peto dete... Mi smo se svi primakli bliže njemu! Kada je došao pri kraj, a on gleda - tri paketa, a nas petoro dece. Gleda (Deda Mraz) učiteljice, gleda u nas, pročita ova tri paketića, podeli, a nas dvoje stojimo sami! I prišao je bliže njima, poluglasno rekao, "sram bilo i vas i školu, što ovom dvoje niste kupili paketiće!" - ispričao je sa bolom.

"Koliko je život surov"

Taj događaj ostavio je, kaže, dubok, i bolan trag u njegovom sećanju, jer je u tom trenutku shvatio koliko je život ponekad nepravedan.

- Tada sam počeo da razmišljam kako je život surov, tako mali i tako nešto da doživim, takav kolaps. Kad smo nas dvoje izašli napolje, mi smo trčeći otišli kući, plačući jer nismo verovali da nisu mogli da nam kupe ta dva paketića - kaže ovaj čovek Zdravko Bosnić iz Sivca, koji je danas uspešan preduzetnik.

Neka nas zato ova istinita i tužna priča nauči da više budemo ljudi velikog srca, posebno prema deci, i neka nas podseti da naše malo nekome znači sve, da su darivanje, zajedništvo i briga za druge ono što nas čini ljudima.

Bonus video:

(Espreso/Blic/Nikola Todorović/Prenela: N.J)